Draga Sara,<\/p>\n\n\n\n
Blago je re\u0107i da se o\u010dito ne javljam vi\u0161e tako redovito. A obe\u0107ala sam si da \u0107u marljivo pisati, ali uvijek iskrsne ne\u0161to i onda zaboravim napisati, a kada se sjetim, pa bi mo\u017eda pisala i unatrag vi\u0161e ne znam \u0161ta mi se to tako va\u017eno dogodilo tog i tog dana. I tako pro\u0111e tjedan, ili pro\u0111u \u010dak dva, a da ja nisam sjela i zapisala svoj \u017eivot, razmi\u0161ljanja i ideje, a kamoli one svojih bli\u017enjih.<\/p>\n\n\n\n
Ja sam dobro. Idem na predavanja, radim u teretani za pultom i sa grupama. Patri i ja smo pokrenule i onu na\u0161u izmi\u0161ljenu disciplinu koju planiramo i patentirati i predstaviti na simpoziju finesa ili kako god se to zvalo koji se odra\u017eava svake godine u Zagrebu na Velesajmu, a i\u0107i \u0107emo s tim programom najvjerojatnije i u Italiju na sajam fitnesa. Super je na tim doga\u0111ajima. Hrpa instruktora okupljenih u dvoranama koji vje\u017ebaju uz muziku. S prija\u0161njih sam takvih sajmova svaki put do\u0161la doma na sve \u010detiri. Iz nekog razloga ne znam odoljeti niti jednoj vje\u017ebi i sve probam, sve vidim, provedem dva dana od jutra do mraka vje\u017ebaju\u0107i i poslije sam mrtva.<\/p>\n\n\n\n
Jednom prilikom me tata odnio u krevet jer nisam bila u stanju dignuti se i stati na noge, a kamoli napraviti korak. Mama se bila prestra\u0161ila. Drugi sam dan jaukala pri svakom koraku, ali je bilo super i vrijedilo je svake kapljice znoja i svakog bolnog prenategnutog mi\u0161i\u0107a. Priznajem, ovisnica sam o kretanju. Zvu\u010dim kao reklama za, ma zna\u0161 ve\u0107 \u0161ta, mobilnu telefoniju.<\/p>\n\n\n\n
Slu\u0161am muziku na kompjuteru i stavila sam si jednu od svojih lista, tek sam sada shvatila da je lagano depresivna, nje\u017ena i mekana. Ba\u0161 kao ja. Ha. Nemoj me shvatiti ozbiljno. Dobro mi je. Osje\u0107am se super. Jedino, nekako sam sva mekana. Ugnijezdila bi se u ne\u010dijem zagrljaju i lelujala s travom na buri izme\u0111u dvije tople, nje\u017ene \u017eenske ruke i lice koje dodiruje moje dok nam se kose mrse u jednu. Nitko te ne mo\u017ee dr\u017eati zagrljenu uz svoje tijelo kao \u0161to to zna jedna \u017eena. Mo\u017eda heteroseksualke ne misle tako, one bi radije mu\u0161karca, ali ako upitamo heteroseksualne mu\u0161karce, vidjela bi, slo\u017eili bi se oni sa mnom. Fali mi zagrljaj. Ne, Andrea vi\u0161e nije opcija.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Draga Sara, Blago je re\u0107i da se o\u010dito ne javljam vi\u0161e tako redovito. A obe\u0107ala sam si da \u0107u marljivo pisati, ali uvijek iskrsne ne\u0161to i onda zaboravim napisati, a kada se sjetim, pa bi mo\u017eda pisala i unatrag vi\u0161e ne znam \u0161ta mi se to tako va\u017eno dogodilo tog i tog dana. I tako …<\/p>\n