Shemaya se nije to\u010dno sje\u0107ala u kojem je trenutku shvatila da je mo\u017eda pogre\u0161no prosudila \u2013 ili je mo\u017eda pogrije\u0161ila jer nije pridavala dovoljno pozornosti onome \u0161to radi ili onome \u0161to se doga\u0111a. Ali opet, mo\u017eda se gre\u0161ka morala dogoditi; ili je \u010dak mogu\u0107e da to uop\u0107e nije niti bila gre\u0161ka.
Sve je po\u010delo na predavanju iz filozofije, kratkom diskusijom o solipsizmu. Shemayu je ta ideja fascinirala. Bi li moglo biti mogu\u0107e, pitala se, da sve na svijetu zapravo jest plod mog uma, kreacija mojih misli? Isprva nije bila ba\u0161 uvjerena u to, ali kako je vrijeme prolazilo ideja joj se sve vi\u0161e i vi\u0161e svi\u0111ala, dok, napokon, nije njome postala opsjednuta.<\/p>\n\n\n\n
Prvi put kada se dogodilo bilo je to zbog bezna\u010dajne smetnje, susjedove ma\u010dke, koja je cijelu no\u0107 mijaukala pod njezinim prozorom. Prema jutru, ljuta zbog nedostatna sna, pomislila je: Vjeruj da ma\u010dka ne postoji. Naprosto se pretvaraj da je nema. Ona postoji samo zato \u0161to ja priznajem da ona jest. I usredoto\u010dila je svu svoju energiju u vjerovanje da ma\u010dke nema. Mijaukanje je prestalo.
Sljede\u0107i je put to bio kolega koji ju je gnjavio da iza\u0111e s njim. Vi\u0161e mu je puta rekla ne. Ustrajao je. Po\u017ealila se \u0161efovima, no oni su joj samo rekli neka ga ignorira.
Stoga je jednu ve\u010der, na povratku ku\u0107i, odlu\u010dila da ga vi\u0161e ne\u0107e biti. I ne samo da se sljede\u0107i dan nije pojavio na poslu ve\u0107 je izgledalo da nitko i ne zna tko je on niti da je ikada uop\u0107e postojao.
Nakon toga odstvaranje je postajalo sve lak\u0161e i lak\u0161e \u2013 prljavo posu\u0111e u sudoperu, nepotrebne stvari, ostaci hrane, nakupine pra\u0161ine, komarci. Nastavila je s voza\u010dima koji su joj se ubacili u traku, neotesanom djecom, ljudima koji su se nepristojno pona\u0161ali, ru\u017enim zgradama, napu\u0161tenim automobilima. Kako je okolina oko nje nestajala, Shemaya se sve vi\u0161e udubljivala u praksu solipsizma.
Mo\u017eda se malo i zanijela. Jednog je dana odjednom shvatila da na svijetu vi\u0161e uop\u0107e nema ljudi i da je ostalo i malo \u010dega drugoga, pa je na trenutak zastala. Gledaju\u0107i pusto\u0161 oko sebe, pomislila je: Sada je trenutak za najve\u0107i test \u2013 mogu li, tek snagom svog uma, odstvoriti sam svijet? Istog se trenutka na\u0161la sama me\u0111u zvijezdama. Dobro, a bih li sada mogla i svemir, upitala se \u2013 i na\u0161la se lebde\u0107i u ni\u0161tavilu. Nije imala pojma koliko je dugo bila u tom stanju prije nego joj je jo\u0161 jedna bolja ideja pala na um: Sada kada samo ja postojim, samo ja sam ostala, najve\u0107e odstvaranje od svih bila bih zaista ja sama! I snagom volje poku\u0161ala se na\u0107i izvan postojanja.
Ni\u0161ta se nije dogodilo.
Hmmmm, pomislila je, ne znam \u0161to se doga\u0111a. I poku\u0161ala je ponovo.
Opet se nije dogodilo ni\u0161ta. Poku\u0161avala je i poku\u0161avala, ali koliko god se trudila, nastavila je postojati.
Nemogu\u0107e je re\u0107i koliko je vremena pro\u0161lo, no Shemayi je postajalo sve dosadnije i osje\u0107ala se sve usamljenijom. Na koncu je odlu\u010dila ne\u0161to u\u010diniti u vezi s time. Pretpostavljam da \u0107u jednostavno morati snagom volje sve vratiti u postojanje, mislila je, po\u010dev\u0161i od po\u010detka.
I to je i u\u010dinila.
Za cijeli joj je proces trebalo \u0161est dana, a sedmi je dan po\u010dinula.<\/p>\n\n\n\n
Autorica: Merril Mushroom Shemaya se nije to\u010dno sje\u0107ala u kojem je trenutku shvatila da je mo\u017eda pogre\u0161no prosudila \u2013 ili je mo\u017eda pogrije\u0161ila jer nije pridavala dovoljno pozornosti onome \u0161to radi ili onome \u0161to se doga\u0111a. Ali opet, mo\u017eda se gre\u0161ka morala dogoditi; ili je \u010dak mogu\u0107e da to uop\u0107e nije niti bila gre\u0161ka.Sve je po\u010delo na predavanju …<\/p>\n
Naslov izvornika: In the Beginning
Odabrala i prevela: Sandra Antulov<\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"