Stvarno nije trebalo da me vozite! Nije morala da vas zove.<\/p>\n\n\n\n
Mada, ja na nju nikada ne mogu da dugo budem ljuta. Kada vidim te njene okrugle plave o\u010di kako me umilno gledaju, ne mogu a da joj ne oprostim i najzlobniju stvar koju bi mogla da uradi. Ume i da zatrep\u0107e, \u010dim vidi da mi je digla pritisak. Kao, izmotava se ali sam sigurna da to radi celog svog \u017eivota, svima oko sebe. I kako voli puno da pri\u010da, a onda gestikulira svojim duga\u010dkim, tankim rukama, ma\u0161e okolo i zvecka sa svojih sto narukvica. To me stvarno nervira, taj zvuk kada \u017eene prozvode nakitom ili \u0161tiklama, kao kada se neka sme\u0161na \u017eivotinja \u0161epuri i daje znak da je tu i da je ima… Ali mi na njoj ne smeta. Mislim i da dok spavam ponekad \u010dujem kako ona zvecka…<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda se zato i tako intezivno dru\u017eimo, mislim, to \u0161to me ne nervira toliko kao neki drugi. Upoznale smo se na drugoj godini fakulteta, a sada smo ve\u0107 na \u010detvrtoj. Po\u010dele smo da idemo na neke ista predavanja i odmah smo se na\u0161le. Dobro, mo\u017eda ne ba\u0161 odmah, ja sam nju primetila mesecima pre nego ona mene, ali dobro. Nekako je posle sve i\u0161lo brzo.<\/p>\n\n\n\n
Kako da je ne primeti\u0161 kada je sva \u0161arena i \u0161tr\u010di. Tako je apa-drapa a sve joj dobro stoji. Ranije ne bih mogla ni da zamislim da se dru\u017eim sa nekim ko nije uvek ispeglan. I uvek mora da ima svoje mi\u0161ljenje koje iznosi \u010dak i kada posle sa njom iz grupe niko ne\u0107e da pri\u010da…<\/p>\n\n\n\n
A oko nas je \u010desto puno mladi\u0107a, dosadni su i naporni. A skupljaju se sigurno mnogo vi\u0161e zbog nje nego zbog mene. Ona zra\u010di nekim sjajem i ludilom, ta bi privukla sve \u017eive. Ume ona da bude sa razli\u010ditim mladi\u0107ima. Nekako me naj\u010de\u0161\u0107e i ne upoznaje sa njima, skroz je tajanstvena. Nekada ne mogu da se suzdr\u017eim, pa onda kada mi ka\u017ee da ne mo\u017ee sa mnom da provede ve\u010de, ja iz puke radoznalosti, a i zbog te njene tajanstvenosti, tako pro\u0161etam do njene zgrade. Tada \u010dekam i ponekad opazim nekog momka, bilo pred zgradom, bilo negde u gradu…ovaj, da, krenem za njom da vidim sa kim \u0107e da se vidi… iz puke dosade…nije to stalno… A ako me upozna sa nekim imam utisak da uvek bira budale. I ona to sigurno misli jer se na kraju \u0161alimo na ra\u010dun tih koje znam. I uvek ih ona ostavlja, nikada ne tuguje…<\/p>\n\n\n\n
Znam i da uzima pilule za kontracepciju, \u0161to je \u010dudno za devojku koja nema stalnu vezu. Videla sam jednom kada je otvorila ta\u0161nu, onda kada je rekla da ima ne\u0161to za mene. Tada je iz ta\u0161ne izvukla CD, snimila mi je grupu koju sam dugo tra\u017eila, za koju \u010dak nisam ni znala ni kako se zove. Samo sam joj jednom pevu\u0161ila neku melodiju koja sam volela u detinjstvu, davno zaboravljeni hit koji mi je odjednom do\u0161ao u svest, koji nismo znale ni ona ni ja. Onda je ona prona\u0161la sve, ne znam uop\u0161te kako…<\/p>\n\n\n\n
Nisam \u017eelela da zna da sam videla te pilule. Zato \u0161aljem cirkularna pisma raznim drugaricama o \u0161tetnosti pilula, njena adresa je, naravno, uvek tu. Pa ona mi je najbolja drugarica! Na te mejlove nikada ne odgovara. Ali onda danima ne pozovemo jedna drugu.<\/p>\n\n\n\n
Jesmo li mi lezbejke?- pitala me je. Kao da me je udario grom u tom trenutku. U lice mi je \u0161iknula krv. Okrenula sam glavu da ne vidi, da se priberem i da mogu hladno da odgovorim. Ne znam za\u0161to je to tako delovalo na mene…<\/p>\n\n\n\n
To je bilo dok smo sedele u mojoj sobi. Slu\u0161ale smo radio, onako, bezveze, radi muzike. Ona je dr\u017eala knjigu, jer smo spremale taj famozni ispit koji obe moramo da damo, mada mislim da sam ja vi\u0161e obra\u0107ala pa\u017enju na svoj telefon a ona na pesme koje su se \u010dule dok nam je lakirala nokte. Otpevala je celu svaku mogu\u0107u pesmu. Onda su po\u010dele vesti. Slu\u0161ale smo ovla\u0161, vi\u0161e nismo nego \u0161to jesmo…<\/p>\n\n\n\n
Najavljena povorka ponosa je ove godine zakazana za…- govorila je spikerka-… ali se jo\u0161 uvek ne zna da li \u0107e biti odr\u017eana… Nikada nismo razmi\u0161ljale o Prajdu. Ustvari, nikada nismo razgovarale o tome, ja jesam puno razmi\u0161ljala. Meni je to super, svako ima pravo da bude to \u0161to jeste. Znam da i ona deli moje mi\u0161ljenje jer se sva\u0111a sa budalama na faksu oko toga.<\/p>\n\n\n\n
Skupila sam hrabrost i pitala kao najnormalije – Za\u0161to to misli\u0161? <\/p>\n\n\n\n
Zato \u0161to se volimo, ludice! – rekla je i pogledala me.<\/p>\n\n\n\n
Eto, onda sam se izgubila, kao da sam putonula u njenim o\u010dima. Slede\u0107e \u010dega se se\u0107am je da su oko mene bile i ona, i moja majka, i sestra. \u010cak i kom\u0161ika. Digle su toliku paniku kada sam pala u nesvest. Pozvale su i vas jer su se ba\u0161 prepale, mada, kada ste do\u0161li ve\u0107 sam bila ok. Stvarno nije trebalo da zovu hitnu pomo\u0107… a, vi niste morali da me dovozite u bolnicu, pa \u0161ta ako mi je srce lupalo tako brzo! Nije mi ni\u0161ta, ho\u0107u ku\u0107i! Jaka sam ja! <\/p>\n\n\n\n
I kako da budem ljuta na nju \u0161to me je tako \u0161trecnula, doktorka? I dalje \u0107e da me gleda svojim prelepim o\u010dima, evo, sada znam da sre\u0107a mo\u017ee i da ubije. Trudi\u0107u se da se vi\u0161e ne iznena\u0111ujem toliko…<\/p>\n\n\n\n
Vera Kurti\u0107<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stvarno nije trebalo da me vozite! Nije morala da vas zove. Mada, ja na nju nikada ne mogu da dugo budem ljuta. Kada vidim te njene okrugle plave o\u010di kako me umilno gledaju, ne mogu a da joj ne oprostim i najzlobniju stvar koju bi mogla da uradi. Ume i da zatrep\u0107e, \u010dim vidi da …<\/p>\n