{"id":7722,"date":"2023-05-16T16:31:02","date_gmt":"2023-05-16T14:31:02","guid":{"rendered":"https:\/\/lori.hr\/?p=7722"},"modified":"2023-05-16T16:31:03","modified_gmt":"2023-05-16T14:31:03","slug":"datumi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/lori.hr\/en\/datumi\/","title":{"rendered":"Datumi"},"content":{"rendered":"

4.12.2013.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201d\u017dene su zlo.\u201d pla\u010dem u jastuk dok gledam u ekran telefona. Nema poruke. Na ekranu slika moje devojke i mene. Zagrljene smo, naravno. Ja sam u kariranoj crvenoj ko\u0161ulji, naravno. Zato \u0161to mi, realno, najbolje stoji. Ona je u\u00a0Change your life<\/em>\u00a0majici. Se\u0107am se kad je kupila tu majicu. Do\u0161la je na skajp da mi je poka\u017ee. Iskoristila je pare koje je skupljala za Beograd da vidi devojku ali je ova u me\u0111uvremenu raskinula (nije svesna \u0161ta je izgubila. A mo\u017eda i jeste. Ko \u0107e to znati.) Kupila je i tamno plave bermude. Rekla sam joj da ima dobre noge. Ona je meni rekla da sam luda. Kad smo se prvi put videle, u Bijeljini, bila je u tim bermudama. Kasnije sam joj rekla, u pauzi izme\u0111u ljubljenja da sam bila u pravu kad sam rekla da ima dobre noge. Stvarno ih ima. Nasmejala se. Volim njen osmeh vi\u0161e nego bilo \u0161ta. \u017delim da se stalno smeje. <\/p>\n\n\n\n

\u017delim da budem razlog za njen smeh. Trenutno sam razlog zbog kojeg je rekla da ne \u017eeli da me vidi danas i ugasila skajp. I za\u0161to mi ne odgovara na poruku koju sam joj poslala pre 10 minuta. Pla\u010dem i dalje. \u017delim da je ovde, da mogu da je udarim i da je onda poljubim i pustim je da me ugrize za usnu kao \u0161to uvek radi nakon sva\u0111e. Onda kada je besna i kada \u017eeli da prestanemo ve\u0107 jednom da se sva\u0111amo, odemo da spavamo ili u grad. Bilo \u0161ta. Telefon zavibrira, ekran mi osvetli lice i umalo oslepi. Grlo mi se ste\u017ee, o\u010di me peku od plakanja, lice mi je verovatno naduveno i crveno i u grimasi. U grudima me ne\u0161to probada – nisam sigurna da li je bes jer ponekad ume da bude ba\u0161 kreten, ili strah jer je ona najdivniji kreten na svetu i ne \u017eelim da ostanem bez nje. Sve me ste\u017ee, ne mogu da di\u0161em\u2026 Samo ho\u0107u da se ovo zavr\u0161i… <\/p>\n\n\n\n

Ho\u0107u da se okrenem i da spavam i pustim je da bude bez odgovora neko vreme. Ali ne ide to tako kod mene. Kliknem da u\u0111em na poruku drhtavim prstima i uzdahnem. Nos mi curi, bri\u0161em ga rukavom slobodne ruke. Ruka koja dr\u017ei telefon je do sada ve\u0107 skroz utrnula ali prsti i dalje mogu da otkucaju poruku. Bri\u0161em i suze, onako usput, ve\u0107 slinavim rukavom. Jebi ga, ne vidim ni\u0161ta, a slova su sitna da ne mogu biti sitnija. Nije kao da nisam ve\u0107 za nao\u010dare, ali me mrzi da odem do o\u010dnog. Nata\u0161a \u0107e me ubiti zbog toga, ona se stalno brine oko mog zdravlja. \u201dVolim i ja tebe, idiote.\u201d pi\u0161e. Opet pla\u010dem. Sad od olak\u0161anja. Sva sre\u0107a pa me ne vidi, \u017eiv bi me blam pojeo. Mada nije kao da me ne gleda stalno kako cmizdrim. Najbitnije da se volimo. Za sada je to i vi\u0161e nego dovoljno. Na\u0161a veza je ionako dovoljno stabilna da izdr\u017ei ovakve sva\u0111e i trzavice s vremena na vreme. Da, svakako se sva\u0111amo vi\u0161e nego \u0161to bih \u017eelela, ali uvek se pomirimo. Uvek me poljubi i ugrize za usnu. I jednostavno znam da \u0107emo uvek biti dobre.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

25.10.2013.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nedostajanje. \u0160ta re\u0107i, a ne zaplakati? Ozbiljno pitam. Previ\u0161e \u010desto pla\u010dem jer ose\u0107am prazninu u sebi. Ne samo \u0161to mi nedostaje gomila prijatelja koje sam izgubila za ove \u010detiri godine koliko sklapam \u201cprava\u201d prijateljstva. Zapravo mi samo dva prijatelja nedostaju. Ali hej! Jo\u0161 uvek nisam potpuno obeshrabrena. Jo\u0161 uvek se nadam ne\u010demu.. nekome. Ne znam jo\u0161 kome. Na stranu izgubljeni ljudi. Moja armija \u201cizgubljenih de\u010daka\u201d, svi negde zaglavnjeni izme\u0111u slomljenih detinjstava i odrastanja u mom se\u0107anju. Nedostaje\u0161 mi Ti. Moj prona\u0111eni de\u010dak. Moja budu\u0107a \u017eena. Shvatila sam posle svega \u0161to se desilo ju\u010de da me je jo\u0161 vi\u0161e strah. Kad si tako blizu ne\u010deg tako velikog\u2026 Na stvari jednostavno gleda\u0161 druga\u010dije. Jedan deo mene je znao da \u0107emo pregurati, da \u0107e ve\u0107 danas sve biti kao i pre. Ali onaj najve\u0107i deo mene, onaj nesigurni, pla\u0161ljivi deo je umirao. Veza na daljinu je te\u0161ka. Tu si u pravu. Te\u0161ko je i ja sam mo\u017eda previ\u0161e emotivna. <\/p>\n\n\n\n

Previ\u0161e nesigurna. Ali sam tako\u0111e i spremna. Bila sam i ostala sam spremna da se posvetim nama u potpunosti. Mislila sam da ne\u0107u mo\u0107i nekoga da ovako zavolim. Stvarno sam mislila da to nije mogu\u0107e jer kada sam poslednji put nekoga volela, smatrala sam da mi je to gornja granica. Volela sam jako i to ose\u0107anje me je dr\u017ealo svakog dana skoro pola godine. Ali onda sam s tobom do\u0161la u situaciju da me ljubav preplavi. Da obuzme moje telo i du\u0161u, da moje krvavo srce i\u0161\u010dupa i preda ti ga na \u010duvanje. I to je toliko sna\u017eno i toliko van moje kontrole da me pla\u0161i. Svaki dan mo\u017ee biti dan kada \u0107u te izgubiti, a sama pomisao na to mi slama srce. Ti mi slama\u0161 srce i svakim poljupcem lepi\u0161 nazad \u0161to je slomljeno. Nedostajanje s tobom nikada ne prestaje. \u010cak i kada se kona\u010dno vidimo, ose\u0107am nedostajanje. U mom srcu zjapi ona praznina. Rupa koja \u010deka da ode\u0161 opet kako bi mogla da pusti krv i gor\u010dinu i izjede me iznutra. <\/p>\n\n\n\n

Mrzim da te gledam kako odlazi\u0161. Koliko volim autobuske stanice jer te na njima vidim onda kad to najvi\u0161e i\u0161\u010dekujem, ipak su one videle i previ\u0161e mojih suza i \u010dule previ\u0161e \u201enemoj da ide\u0161\u201c sa mojih slanih usana. \u017delim Nas zauvek. \u017delim nas nerazdvojne. \u017delim prve jutarnje zrake kada me probudi tvoj poljubac, toplinu sunca i zvuk automobila koji prigu\u0161uju kro\u0161nje i vreme izme\u0111u tri i \u010detiri ujutru kada se probudim i sanjivo potra\u017eim tvoje naru\u010dje. \u017delim nas. Ne odustaj nikad. \u010cak i na izmaku snage i strpljenja, na\u0111i jo\u0161 malo. Molim te. Ne idi nikad od mene. Voli me i ostani. Ostani i da\u0107u ti svoje krvavo srce na \u010duvanje. Vole\u0107u te dok sam \u017eiva i nakon toga, onako kako te niko nikada ne\u0107e voleti. Molim te, ostani u mom zagrljaju zauvek. Jer ja te sada ne mogu pustiti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

18.10.2013.\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U vazduhu ustajali vazduh pun ljubavi i ljubomore koje isprepleteno igraju iznad moje glave. Na jastuku nedostajanje. Ispod jorgana po\u017euda. Moje misli lete preko Beograda, prate autoput i pronalaze te. Daleko, u tu\u0111em gradu. Gradu kome ne pripadam. Povijenog repa se vra\u0107am Kalemegdanu, gde jo\u0161 nismo bile zajedno. Spu\u0161tam se na travu, meku i vla\u017enu od rose, pola\u017eem glavu u tvoje krilo. Iznad nas letnje nebo, oblaci koje poslednji sun\u010devi zraci boje pastelnom paletom. Poku\u0161avam da te vidim, ali tebe nema. Opet sam u svojoj sobi. Tvoje krilo je zamenio moj jastuk, mokar od suza. Najvi\u0161e povredim sama sebe. Sve ovo previ\u0161e podse\u0107a na nesre\u0107nog Orfeja koji je morao da se okrene da vidi svoju Euridiku i uhvatio je samo prozra\u010dni duh kako se vra\u0107a u Hadovo hladno naru\u010dje. Tako i ja u svojim dnevnim snovima moram da se osvrnem da te pogledam i to me samo vrati nazad u moju sobu. Okre\u0107em se na stranu i povla\u010dim jorgan za sobom. Le\u0111a blago oslonim na zid da steknem iluziju da je ne\u0161to iza mene. I onda \u010dvrsto stegnem \u0161aku zami\u0161ljaju\u0107i da si iza mene, dok zaranjam u jastuk i pu\u0161tam ga da upije moje suze. Ne preostaje mi ni\u0161ta drugo osim ma\u0161tanja i ljubavi. <\/p>\n\n\n\n

6.10.2013. – “Ima dana kada te pustim. Ali ne i no\u0107i.”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u017divim za nekoliko trenutaka.<\/p>\n\n\n\n

Kada te spazim na autobuskoj stanici i kad zaboravim kako se hoda i zagrlim te po prvi put. I samo stojimo, i dr\u017eim te \u010dvrsto kao da te nikad vi\u0161e ne\u0107u pustiti. <\/p>\n\n\n\n

Kada u tom zagrljaju po prvi put udahnem duboko i osetim tvoj miris, koji je tako divan i tako poznat. Muka mi je da miri\u0161em tvoju pid\u017eamu ili svoju ko\u0161ulju dok zarobljeni miris tvog parfema bledi. Muka mi je da otvaram kupku koju si kupila kad sam do\u0161la prvi put samo da bih prizvala mirise te hotelske sobe i uspomenu na na\u0161e poljupce pod tu\u0161em. Ni\u0161ta od toga se ne mo\u017ee porediti sa tvojim mirisom kad sam dovoljno blizu tebe da ga osetim.<\/p>\n\n\n\n

Kada me poljubi\u0161, nesigurno jer ne znamo da li nas gleda neko ko ne treba, a opet bez i trunke kajanja.<\/p>\n\n\n\n

Kada le\u017eimo u krevetu posle seksa, gole i umorne i sre\u0107ne i zagrljene. I pu\u0161tam da mi suze kvase jastuk ili tvoje rame i strah mi stoji u grlu jer ne \u017eelim da te ikada izgubim. \u017delim da sam zauvek s tobom. \u017delim da taj jedan savr\u0161eni trenutak nikad ne pro\u0111e. Samo ti i ja, na\u0161i mirisi, na\u0161 dah, tvoje disanje dok tone\u0161 u san i otkucaji srca – najlep\u0161i zvuk dok ja tonem u san. Nikad ne spavam lep\u0161e i sla\u0111e nego kad si ti pored mene, kada me dr\u017ei\u0161 u \u010dvrstom zagrljaju. Kada ti prelazim jagodicama prstiju preko linija vilice, svetlih savr\u0161eno oblikovanih obrva, nosa, usana, dok poku\u0161avam da utisnem sliku tvog skoro usnulog lica u svoje meko srce koje te toliko voli. A opet nikad ne \u017eelim manje da spavam. Samo da zauvek budemo zale\u0111ene u tom trenutku izme\u0111u jave i sna, tom trenutku kad smo kona\u010dno zajedno. Mo\u017eda je to zato \u0161to kada se vratim ku\u0107i posle sedam, osam sati puta jedino \u0161to mi ostane od tebe je uspomena na tvoje lice i tvoj dah na mojim usnama i ruka koja prelazi preko krivine moje ki\u010dme.<\/p>\n\n\n\n

Uvek mi nedostaje\u0161, od trenutka kada te iz autobusa posmatram kako nestaje\u0161 pa dok ti kona\u010dno opet drhtavo ne padnem u zagrljaj.<\/p>\n\n\n\n

Kristina Kastelec<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

4.12.2013.\u00a0 \u201d\u017dene su zlo.\u201d pla\u010dem u jastuk dok gledam u ekran telefona. Nema poruke. Na ekranu slika moje devojke i mene. Zagrljene smo, naravno. Ja sam u kariranoj crvenoj ko\u0161ulji, naravno. Zato \u0161to mi, realno, najbolje stoji. Ona je u\u00a0Change your life\u00a0majici. Se\u0107am se kad je kupila tu majicu. Do\u0161la je na skajp da mi …<\/p>\n

Datumi<\/span> Read More \u00bb<\/a><\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_uag_custom_page_level_css":"","site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"","footnotes":""},"categories":[80],"tags":[],"class_list":["post-7722","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-price"],"uagb_featured_image_src":{"full":false,"thumbnail":false,"medium":false,"medium_large":false,"large":false,"1536x1536":false,"2048x2048":false,"trp-custom-language-flag":false},"uagb_author_info":{"display_name":"LORI","author_link":"https:\/\/lori.hr\/en\/author\/ikenji\/"},"uagb_comment_info":0,"uagb_excerpt":"4.12.2013.\u00a0 \u201d\u017dene su zlo.\u201d pla\u010dem u jastuk dok gledam u ekran telefona. Nema poruke. Na ekranu slika moje devojke i mene. Zagrljene smo, naravno. Ja sam u kariranoj crvenoj ko\u0161ulji, naravno. Zato \u0161to mi, realno, najbolje stoji. Ona je u\u00a0Change your life\u00a0majici. Se\u0107am se kad je kupila tu majicu. Do\u0161la je na skajp da mi…","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7722","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7722"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7722\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7723,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7722\/revisions\/7723"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7722"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7722"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/lori.hr\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7722"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}