Imam \u017eelju napisati ti pri\u010du o nama.<\/p>\n\n\n\n
Najlogi\u010dnije bi bilo napisati sve onako kako je. Priznati da mi ne izlazi\u0161 iz glave. Da mi je novo to \u0161to nekoga ne mogu izbrisati iz svojih misli kad odlu\u010dim. Sve sam napravila kako treba \u2013 servirala ti da me odgurne\u0161, nabacila distancu, zabranila sebi pomi\u0161ljati na tebe, bacila oko na drugu, izlazila, pravila se da je sve kao \u0161to je bilo prije tebe…<\/p>\n\n\n\n
Tako bi to nekako krenulo da ti pi\u0161em onako kako je. Ljigavo i jadno. Pa zato ne\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Napisat \u0107u ti ne-ljigavu pri\u010du u kojoj \u0107u biti sipa. Pa da imam opravdanje ako ispadne ljigava. Nadam se da zna\u0161 da sipe imaju sluzavu ko\u017eu. (stanka) Joj, ovo sad uop\u0107e ne zvu\u010di romanti\u010dno. A na\u0161a je pri\u010da u mojoj glavi skroz romanti\u010dna. Zaboravi na sipu.<\/p>\n\n\n\n
Bil\u2019 ti bilo ok da budem robot? Bila bih neki romanti\u010dni tip robota. Jasno, bio bi to i ful pametan robot koji ku\u017ei da nije prikladno zaljubiti se u tako predivno sjebano stvorenje. (stanka i uzdah)
\u2026 pometan robot ne bi napisao da si ti sjebana. Prije bi zaklju\u010dio da sam sjebana ja koja poku\u0161avam napisati romanti\u010dnu pri\u010du sa sipom i robotom. A ni\u0161ta, zaboravi i na robota.<\/p>\n\n\n\n
Oprosti, smotala sam se. Biti \u0107u stablo. Biti \u0107e to vi\u0161e onako neka artsy pri\u010da. Voli\u0161 artsy stvari pa \u0107e ti se valjda svidjeti. Jedna sam od 220 platana na Zrinjevcu. Imam 142 godine. (zami\u0161ljena stanka) Ovo je samo kao predgovor, \u010disto da ti je lak\u0161e vizualizirati me. A sad za pravo po\u010dinjem…<\/p>\n\n\n\n
Ja sam dakle elegantna, vitka i visoka platana (znam da ba\u0161 nema veze sa stvarno\u0161\u0107u ali u pri\u010di to mogu biti) s predivnom zelenom prozra\u010dnom kro\u0161njom i s nje\u017enom bijelom korom, tek ponegdje pro\u0161aranom sme\u0111im \u0161arama. Do\u017eivljavam ih kao bore. Ne jo\u0161 duboke bore kao u starice, ve\u0107 nove bore koje su se tek po\u010dele nazirati i koje u meni bude dozu straha od prolaznosti.
Bojim se da ne pomisli\u0161 da sam creepy ako ti ka\u017eem da sam platana na Zrinjevcu zato \u0161to znam da se \u010desto voli\u0161 do\u0107i zavaliti na onaj travnjak okru\u017een platanama. <\/p>\n\n\n\n
Jasno, bila bih na onoj tvojoj strani travnjaka da te mogu gledati. Ne bih ti uop\u0107e smetala, ne bi ni znala da sam tamo. Samo bih ti \u0161umila svojom kro\u0161njom i u\u017eivala gledaju\u0107i te kako sanjari\u0161. Pitala bih se sanjari\u0161 li o meni pa bih za\u0161umila neku poznatu nam melodiju, onako, nezamjetno skroz. Ali ti bi ju \u010dula. Tebi, za razliku od mene, takve stvari ne promaknu. \u010cekala bih da ti pobjegne osmijeh. Bila bih najsretnija platana na svijetu kad bih ga vidjela. Onda bih ostala i \u010dekala. Ne jer je ovo ipak pateti\u010dna pri\u010da, nego jer sam ja platana a platana jasno ne mo\u017ee hodati za curom koja joj ne izlazi iz glave. Mislim da bi ipak bilo previ\u0161e da napravim sad da platana prohoda. Jelda?<\/p>\n\n\n\n Platana<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Imam \u017eelju napisati ti pri\u010du o nama. Najlogi\u010dnije bi bilo napisati sve onako kako je. Priznati da mi ne izlazi\u0161 iz glave. Da mi je novo to \u0161to nekoga ne mogu izbrisati iz svojih misli kad odlu\u010dim. Sve sam napravila kako treba \u2013 servirala ti da me odgurne\u0161, nabacila distancu, zabranila sebi pomi\u0161ljati na tebe, …<\/p>\n
I onda bi se ti, nekad malo kasnije, kada si ve\u0107 popila svoju\u00a0coffee to go<\/em>\u00a0i kada ti je postalo hladnjikavo, ustala i lagano od\u0161etala svojim putem. U\u017eivala bih promatraju\u0107i svaki tvoj pokret (pa makar odlazi\u0161).<\/p>\n\n\n\n